Vlada Srbije trebalo bi da do kraja februara usvoji zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, kojim će se uspostaviti institucionalni okvir za efikasnije pregovaranje preduzeća sa bankama o restrukturiranju njihovih dugovanja.Reč je o zakonu koji treba da uspostavi jedan dodatni pravni okvir za vansudsko sporazumno restrukturiranje dugova privrede prema bankama, ali i drugim poveriocima. Zakon postavlja osnov da se pregovori vode van suda, što je i inače moguće, ali na ovaj način se pravi institucionalni okvir gde bi trebalo da posreduje Privredna komora Srbije.
Vlada Srbije trebalo bi da do kraja februara usvoji zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, kojim će se uspostaviti institucionalni okvir za efikasnije pregovaranje preduzeća sa bankama o restrukturiranju njihovih dugovanja.
Reč je o zakonu koji treba da uspostavi jedan dodatni pravni okvir za vansudsko sporazumno restrukturiranje dugova privrede prema bankama, ali i drugim poveriocima. Zakon postavlja osnov da se pregovori vode van suda, što je i inače moguće, ali na ovaj način se pravi institucionalni okvir gde bi trebalo da posreduje Privredna komora Srbije. Donošenje ovog zakona biće još jedan korak u rešavanju problema likvidnosti i prezaduženosti firmi u Srbiji.
Prema rečima savetnika potpredsednika Vlade za privredni razvoj Luke Andrića, primena ovog propisa trebalo bi da spreči bankrot i urušavanje biznisa kod preduzeća koja možda imaju perspektivu, odnosno oduzimanje imovine preduzeća kroz prinudno izvršenje.
Prema objsšnjenu Andrića, primena ovog zakona u praksi izgledala ovako: PKS obraća se preduzeće, ili bilo koji poverilac, sa predlogom da se mehanizam pregovora pokrene. Za otpočinjanje procesa potrebno je da postoje najmanje dve banke koje će učestvovati u pregovorima, kako bi se izbeglo da se ceo mehanizam upotrebi za neke svrhe za koje nije zamišljen i da se pregovori vode uz posredovanje PKS, koja će doneti poseban akt radi bližeg definisanja cele procedure. Pre otpočinjanja pregovora, stranke se dogovaraju o moratorijumu - zabrani blokade računa i zabrani prinudnog izvršenja protiv imovine dužnika, ograničenog trajanja dok traju pregovori.
Cilj je da se spreči urušavanje poslovanja dužnika dok traju razgovori o restrukturiranju dugova.
Ceo sistem je baziran na sistemu dobrovoljnosti, odnosno banke i drugi poverioci potpisuju Sporazum o moratorijumu, jedino ako to žele. Nakon toga, kreće se u pregovore i ako se oni završe uspešno potpisuje se sporazum o restrukturiranju dugova, a u slučaju da propadnu traži se neko drugo rešenje putem prinudne naplate, stečaja, ili nekog drugog mehanizma.
Takođe, planirani su i neki poreski i drugi podsticaji za dužnike i banke koje učestvuju u ovakvom restrukturiranju. Cilj je da se izmeni Zakon koji reguliše poreski postupak i da se omogući odlaganje plaćanja poreskog duga na čak pet godina, umesto na 12 meseci, kako je to sada slučaj, dok bi Narodna banka Srbije, sa druge strane, izmenila svoje propise i omogućila određene podsticaje bankama u pogledu obaveznih rezervacija.
U Srbiji izražen problem likvidnosti privrede, velikog povećanja dugovanja i kredita koji se ne servisiraju redovno i da ta situacija zavređuje neku intervenciju zakonodavstva, o čemu je postignut dogovor i sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Ovaj sistem namenjen je prvenstveno srednjim i velikim preduzećima, koji imaju velike dugove.
Poslednjih meseci značajno je uvećan procenat firmi koje kasne u otplati rata kredita uzetih od poslovnih banaka. Trenutno 14,6 posto preduzeća ne isplaćuje svoje obaveze na vreme. Poslovnim bankama ovo povećanje procenta kašnjenja u plaćanju rata pravi probleme, s obzirom na to da je više od 60 posto njihovih plasmana okrenuto privredi.